Зовем се Живко Бикић, рођен сам 1986. године и живим у месту Черевић. Стеву Плавшића упознао сам док смо радили у истој фирми.
Једном приликом, 2014. године док смо радили заједно, пожалио сам му се како ми је тешко да радим, јер сам константно неиспаван. Затим сам му објаснио, да моја супруга ја и имамо бебу старости годину дана, која стално повраћа и плаче. Највећи је проблем, поред наше забринутости за њено здравље, што нас током сваке ноћи буди више пута, па морамо проводити време са њом и успављивати је. Носили смо је на разне прегледе у дом здравља, док на крају није постављена дијагноза ГЕР- Гастроезофагеална болест или Рефлуксно обољење.
Међутим, помоћи није било, нисмо добили никакве лекове, него само савете. Од стране педијатра је речено да је ово уобичајено обољење код беба и да је потребно да се чека, а када девојчица порасте и буде имала око три године обољење ће се готово сигурно повући као што се и појавило. Сама дијагноза нам ништа није значила, наша беба је и даље повраћала, трпела болове, муке, будила се често ноћу уплакана и будила мене и моју супругу. Тако да су проблеми које смо супруга и ја имали, због болести наше девојчице, остали и даље као и до тада што су били, а по предвиђању лекара требали су трајати још барем две године.
Стева ме је пажљиво саслушао, а онда само рекао: „Тај ћу ти проблем ја решити…, девојчица ће оздравити када јој вечерас одрадим сеансу од моје куће. Ти, Живко, само обрати пажњу на промене код твога детета које ће уследити од вечерас, па у будуће у односу на досадашње стање“. Био сам мало сумњичав да ли је уопште нешто тако могуће иако сам знао да се Стева успешно бави исцељивањем. Радо сам пристао да мој колега одради ту, за мене загонетну, сеансу мојој кћеркици, јер нисам могао ништа изгубити чак иако сеанса не делује. Стева није ништа тражио од мене да предузмем или неки напор и трошак да учиним, а нисам имао нидруге могућности, пошто нам доктори званичне медицине нису могли помоћи.
Од те вечери, када је Стева одрадио своју сеансу, наша беба је први пут целу ноћ мирно спавала, без тегоба, буђења или плача, тако смо исто моја супруга и ја коначно мирно одспавали ноћ. На наше велико одушевљење и чуђење ово се одлично стање наше девојчице наставило трајно.
Не знам како је ово могуће и како све то делује! Стева ми је нешто објашњаво, али нисам сигуран да сам га најбоље схватио. Нагласићу још да мој колега Стева никада није био у посети код нас у кући, нити зна где живимо, нити је видео нашу девојчицу, чак му нисам рекао ни њено име! У поређењу са званичним начином лечења, овакво исцељење је неупоредиво ефикасније, једноставније, комфорније, безболније, лакше, брже… Чудно ми је што се за овакве исцелитеље тако мало зна, па изузетно мали број људи има користи од њих. О овом невероватном искуству у мом животу сам говорио и другим колегама и познаницима, али они овоме нису посвећивали никакву пажњу, нити придавали већу важност.
Мислим да јавност много греши у свом ставу о алтернативним методама лечења и уопште о паранормалним појавама и духовности. Шта више, по мени, све ово заслужује највећу пажњу и најозбиљнији приступ, јер пружа неизмерне могућности које би веома много помогле човечанству у решавању (својих) тренутно нерешивих здравствених проблема које га оптерећују.