Зовем се О. Б., Рођена сам 1940. године и живим у Новом Саду. Стеву Плавшића упознала сам у „Врелу“. То је друштво за здраву исхрану и заштиту животне средине из Новог Сада. Ово друштво организује једном недељно предавања у центру Новог Сада где разни предавачи говоре везано за области здравља, културе, науке, исхране, екологије и сличних области. Пошто сам члан овог друштва пратила сам више Стевиних предавања везаних за духовност и исцелитељство које је он одржавао у организацији „Врела“, тако да сам била добро упозната чиме се бави и да има велике исцелитељске могућности.
Крајем месеца јуна 2018. године у Новом Саду на углу улице Змај Огњена Вука и Краљевића Марка веома сам незгодно пала на плочнику, и притом јако повредила оба колена и десно раме. Околни пролазници су ми помогли да се придигнем. Срећом ништа нисам сломила иако сам старија особа. Успела сам да дођем до стана, где сама живим. Разведена сам а мој син јединац борави и ради у иностранству.
Одмах сам легла да спавам и опорављам се од повреда. Мислила сам да ће ми сутра бити боље. Међутим, ујутру ми је било неупоредиво горе него дан пре. Повређена места су ме толико болела да сам једва устала из кревета. Да одем до купатила и назад требало ми је читавих сат времена, знам тачно, јер сам гледала на часовник Једва сам ходала уз јаке болове и са ослањањем на велики кишобран, придржавајући се о зид и намештај. Уплашила сам се и успаничила, зато што сам сама тешко повређена, а да ствар буде гора, кроз два дана сам морала обавезно путовати у иностранство.
Да зовем хитну помоћ није долазило у обзир, пошто знам да би ме водили на снимање, дали би ми лекове за болове и оток, вероватно би ме ставили и у завоје. Уз сву њихову стручну помоћ свакако бих морала мировати у кревету дуже време чекајући да моје повреде зацеле, а ја сам сутра требала да се спремам за пут и прекосутра да путујем.
Сетила сам се Стеве Плавшића, имала сам број његовог телефона пошто ми је он већ једном успешно помогао у сличном здравственом проблему. Назвала сам га и све му детаљно испричала о стању у коме се налазим. Пошто је моја ситуација била тешка, одмах је одлучио да ми уради сеансу док смо били на телефонској вези. Лежала сам на кревету и примала његове енергије дуже од пола сата. Терапија је била веома угодна и опуштајућа са разним и необичним доживљајима на повређеним деловима тела. Када се све завршило Стева ме је замолио да устанем са кревета и видим да ли има неке промене. Промена је била изненађујуће позитивна и невероватна, сасвим сам нормално устала и ходала по соби, а болови су били сада присутни свега око 30% од оних од пре сеансе. Стева је рекао да може и то мало што ме и даље боли да отклони одмах, али да је боље сутра то да урадимо, зато ми је рекао да га сутра поново назовем за другу сеансу. Сутрадан после истоветне сеансе нисам осећала нити трунке бола, а физички и психички сам се осећала далеко боље него пре пада, тако да сам се лако и задовољно спремила и отпутовала у Мађарску и цео боравак у Мађарској ми је био пријатан.
Богу хвала што постоје људи са оваквим невероватним способностима који несебично помажу другим особама.