Махатма Ганди је рекао: „Прво те игноришу. Онда ти се смеју, па се боре против тебе. Онда ти побеђујеш.”
Када сам прочитао ово верово сам да је Ганди мислио на његову борбу против енглеских колонизатора за слободу свог, идијског, народа. Међутим, сада увиђам да се, то што је рекао Ганди, односило на сваку борбу истине, правде, сваке позитивне вредности против негативне и лоше вредности. Свака се истина прво игнорише, затим се исмева, онда се бори против ње и на крају она увек побеђује. Свака се љубав прво игнорише, па се исмева, затим се бори против ње и на крају она побеђује. Иста ствар је са Богом. Он се од стране ортодоксних неверника прво игнорише, затим се исмева, онда се бори против њега и на крају Он побеђује. Садукеји и фарисеји су Исусову причу прво игнорисали, затим су је исмевали, а када су видели да све то не може да је заустави, онда су се борили против ње и на крају је она победила и опстала у хришћанству. И сам Исус је победио својим васкрсењем и животом у срцима милијарди људи, док су они који су се борили против њега завршили заборављени у паклу који су својом борбом против истине створили сами за себе.
Ово се добро зна, само му се не посвећује пажња, па делује као да се не зна. Ако обратим пажњу на своја лична искуства примећујем да када год сам се залагао за неку праву и истинску вредност у разговору са појединцем или у групи људи, увек су ме игнорисали и нису хтели да ме саслушају. Ако сам био упоран у наметању свог става онда су ме исмевали, јер су морали да ме слушају, а моја истина им није одговарала. А, ако сам био још упорнији и истрајнији у свом настојању да им наметнем праву вредност они су ушли у рат са мном уплашени да ћу успети у својој намери да им наметнем истину и оспорим њихове лажи. Често је то био жестоки рат против мене којим су узнемирени непријатељи бранили своје себичне и лажне ставове, јер губитак лажних вредности изазива велик страх и немир у онима који уживају у лажима и погрешним вредностима. Тако да њихов напад на мене не представља ништа друго него одбрану њихових лажних и себичних вредности. Борећи се против истине они су се несвесно борили против помоћи упућене њима. Борећи се бранили су своју пропаст и логично је да су пропали, јер је њихова борба била осуђена на пропаст од самог почетка само они то нису увиђали. Зато сам на крају, увек ја излазио као победник, јер права и истинска вредност увек побеђује, чак и ако је нико не брани и не заступа. Бесмислено је борити се против истине, јер истина нема од кога да изгуби, она је стварна и постоји, док су лажи измишљотине и не постоје.
На крају поражени увек морају да прихватају праву вредност, против које су се свом снагом борили. Међутим уместо да кажу да су изгубили рат они кажу да се никад нису ни борили и да су одувек заступали праве вредности и били на победничкој страни. Лажљив и неморални људи ни не могу ништа друго него да лажу и чине неморал у било којој ситуацији да се налазе, као што со мора да је слана где год да се налази јер да није слана не би била со.
Проблем je што мали број особа има овакво искуство и ретко долазе до њега, јер је и мали број храбрих и моралних бораца за истину и праве вредности. Само крајње ретки, највећи мислиоци у популацији имају искуства оваквих тешких али узвишених победа. Половина популације окреће главу од њих, а друга се бори против њих, нико не сме или неће да им пружи подршку, зато се борци за истину стално боре усамљени. Тек када победе онда их прихвата и велича цела популација. Сви себично прихватају њихову борбу и победу као своју, лицемерно као да се цела популација борила и страдала уз победника који је донео свима добро.