Представе које видим у медитацијама су крајње нереалне и скоро истоветне са сновима који се јављају код човека током спавања. Примера ради: током неког третмана, који радим некој особи, могу да је видим како се налази у некој провалији на чијем врху је љут стражар. Клијент је збуњен и уплашен, десна нога му је загазила у блато, гледа на доле и не усуђује се да дигне главу и погледа ка врху провалије, јер се плаши стражара. На леђима клијента је једна тамна енергија у виду стене, а друга попут змије му се увија око стомака.
Ово виђење мени осликава здравствену и животну ситуацију у којој се човек налази, али када би му препричао шта сам видео и рекао да му је то дијагноза, он би вероватно закључио да са мном нешто није уреду.
Зато ја не спомињем своје виђење, него клијенту дајем само објашњење тог виђења. На пример, објашњење описаног виђења гласи: Ушли сте тренутно у веома тежак период вашег живота, уплашени сте и збуњени, имате јаку жељу да учините нешто, али не знате ни шта ни како. Здравље вам је веома попустило у последње време. Досадашњи живот вас веома оптерећује и зато вам се криви горњи део кичме. Много стрепите и нервирите се и зато вам је оболео желудац, а и леви бубрег вам је у лошем стању. Због ваше велике неодлучности и неспремности да учините било шта конкретно да се извучете из ове ситуације отиче вам десно стопало, а имате и проширене вене које су већ проблематичне у десној потколеници. Имате мањих проблема и на послу који радите, а и у браку тренутно имате неке несугласице са супругом. Срећом са децом вам је све уреду, као и са новцем, јер зарађујете сасвим довољно и са те сте стране задовољни и без проблема.
Клијент затим потврђује то што сам му рекао у вези његовог живота и здравља. Пошто му објашњавам како да реши те проблеме исто на основу неког сличног виђења.
Када поставим питање или пожелим да видим како решити неки проблем одмах ми се прикаже нека слика на уму која нема везе са реалношћу. На пример, тада могу да видим клијента како лебди изнад неког језера, врти се раширених руку као чигра и звезда му сија изнад главе. Ово делује нестварно, али ја добро разумем и на основу тог виђења саветујем особи шта да уради и како да реши своје проблеме. У коликој мери ме особа послуша толико и успе да се избори са својим проблемима.
Углавном није важно шта ја видим и како видим, него да успем то виђење правилно да протумачим. Све је слично као тумачење снова. Човек нешто сања, али не зна шта то значи, тек када тумачу преприча свој сан и овај му све разјасни, њему тек тад постаје јасна скривена порука његових снова. У моме виђењу је разлика што ја не сањам, него ми се сан приказује по мојој жељи и одмах ми се тумачи сам од себе.
Ово наглашавам као увод у причу која следи у наставку текста, да у њој опис мог виђења читалац не би буквално схватио и можда помислио да је баш тако у стварности или посумњао у исправност мог виђења.
Ток исцељења који ћу описати у даљем тексту је нешто што је за мене уобичајено, али мислим да је занимљиво за оне који не знају на који начин радим. Приликом третмана који сам радио средином октобра 2019, неочекивано ми се приказао поступак процеса испуњења људских молитви.
Тада сам радио третман једној женској особи на даљину која се налазила у иностранству. Дуже времена смо се познавали и са времена на време би ме она позивала и тражила неки третман или савет када би јој био потребан у вези неког проблема. Требам рећи да ми је са овом особом увек пријало радити, пошто је веома сензитивна и духовна тако да лако прати, види и осећа све што радим током третмана са њом.
Били смо на вези преко телефона, ја сам у Србији седео у својој фотељи, а она је у Немачкој жмурећи лежала на леђима у своме кревету. Задњих дана је била под великим стресом, пошто ју је очекивала веома важна операција. Требала је донирати свој орган својој малој ћеркици која је старости од око 4 године. Хирурзи су планирали извадити део јетре из њеног тела и спојити га са телом њене девојчице. За њу није било претерано ризично. Рутинским хируршким захватом одстранио би јој се један део јетре да би био стављен у девојчицино тело. За девојчицу је све било неизвесно, јер се могао десити велики број компликација којима би јој живот био у опасност. Због свега тога мајка је задњих недељу дана била под бригом, неизвесношћу, страхом, немоћи, очајем, тугом, стрепњом, немиром… Негативне мисли су јој у глави зујале као пчеле у кошници, а такве мисли су наравно аутоматски пратиле и негативне емоције. Наравно овај велики стрес кроз који је пролазила задњих дана је негативно деловао на њено здравствено стање и она се сада веома лоше осећала. Зато ме је и позвала и тражила третман од мене.
Током регресије, коју смо још раније радили, установили смо да је она у претходном свом животу била приморана да напусти своје дете како би олакшала себи свој тадашњи живот који је био веома тежак. У овом, садашњем животу њена мала кћи је тражила сада од ње љубав, која јој је у претходном животу била ускраћена. Љубав се познаје по жртви, тамо где нема жртве не може бити ни љубави, што је већа љубав то она већу жртву даје. Девојчица је од своје мајке тражила непрекидну жртву, давање и трпљење као искуп за своју грешку из прошлог живота.
Девојчици сам, са времена на време, радио више сеанси, оснажио сам је и витализовао јој цело тело, што јој је помогло да лакше подноси своју болест. После сваког мог третмана девојчица се много свежије и боље осећала, али никако нисам могао исцелити њену оболелу јетру која готово уопште није вршила своју функцију. Није било дозвољено то исцељење због кармичких упетљаности девојчице и њене мајке из поменутог претходног живота. По закону карме ту замршеност између њих две, могле су разрешити само њих две саме, ја сам ту само могао помоћи саветима и енергетским јачањем и витализациjом њихових тела и ментално и емотивно држати на вишем, позитивном нивоу. Мајка је својом жртвом требалa да покаже велику љубав и пожртвовање према своме детету, борећи се за њен живот и бринући се о њој док је болесна и на крају давањем свог органа и ризикујући своје здравље. Тиме би вратила свој кармички дуг својој девојчици, а девојчица би примила од ње оно што јој је ускраћено у претходном животу.
Универзум није допуштао да се дечија јетра исцели, пошто би тако мајка остала без прилике да покаже своју љубав, да ризикује и трпи дајући јетру своме детету. Донирање јетре је само једна од неколико жртава које је требала мајка поднети у овоме животу да би се искупила за свој претходни живот, али за ову причу та жртва је кључна, а све остале су споредне иако нису неважне и мале. Све ово показује веома тешке карме, односно садашње животне судбине и мајке и ћерке, али и велику мајчину снагу и квалитете које поседује у овом животу како би се могла носити са таквом судбином. Морала је изнети велик мајчински терет, трпети, радити и поднети што подноси ретко која мајка.
Пре третмана ми је рекла да се осећа веома лоше, потпуно исцрпљена и уморно, узнемирено и да јој треба један мој третман да би могла поднети сутрашњу операцију и све остале непријатности што јој следе пре, током и након операције.
Почетком третмана, прво сам јој растеретио ум од погрешних и прекомерних мисли и покренуо позитиван, потпуно оптимистички начин размишљања, на што је она одговорила да се сада психички осећа лепо, задовољно и спокојно. Потом сам је ослободио свих штетних емоција које је производила ових дана и које сам јасно видео да су се скупиле око њеног срца као велик, таман и густ енергетски облак притискајући јој попут камена груди и све органе од желуца до грла. Након што сам разградио ове тамне енергије, рекла је да се осећа дивно, лако, радосно, да стегнутости и притиска у грудима који су је до сада мучили више нема. Додала је још да је тек сада дисање лако, дубоко, има довољно ваздуха и да је испуњавају радост и оптимизам.
Потом сам почео да је биоенергетски допуњујем и стабилизујем. Изненадио сам се колико је била енергетски слаба, готово без виталне енергије. Друга и трећа чакра, бешика и подручје око ње, као и желудац су били скоро без енергије. Њено погрешно размишљање и емоције: страх, бриге, стрепња, туга, неизвесност, незадовољство, разочарање деловале су на њу крајње стресно у задњих неколико дана. Видео сам да је буквално исисана енергија из ње, нарочитo у поменуте две чакре. Рекао сам јој да је толико потрошила своје енергије као да је 24 часа радила исцрпљујући тежак посао попут оног у руднику без хране и воде. Одговорила ми је да се управо баш тако осећа, преморено и да нема снаге у себи, иако последњих дана ништа не ради, једино се одмара и чека на операцију. Када сам одблокирао и поново покренуо њене прекинуте енергетске токове, рекла је да сада осећа потпуну лакоћу и растерећење, посебно у пределу целог стомака где је била најугроженија, а нарочито око бешике и желуца. Затим је додала како се осећа лако, расположено, препуна енергије воље и снаге, да јој се чини као да лебди изнад кревета а не да лежи на њему, и да се овако лепо и лако није никада до сада осећала. Више него задовољнa срдачно ми се захваљивала и тврдила како ће у оваквом стању лако поднети тежак и неизвестан сутрашњи дан.
Третман је трајао око 40 минута, са овим је требао бити окончан и намеравали смо прекинути везу, али изненада ми се јавила информација да треба да је из неког разлога повежем, ни мање ни више, него директно са Богом. Особе обично повезујем са анђелима, свецима, позитивним енергетским центрима…, али не све, већ само оне који су способни за тако нешто. Оне особе које су духовно слабе, не повезујем ни са наведеним, а нарочито не са Богом. Са Богом ретко остварујем контакт, а неког другог до сада никада нисам повезивао директно са Њим, зато ме је ово изненадило, али и обрадовало, јер сам знао да ће бити нешто важно и занимљиво.
Рекао сам јој да не прекида везу пошто третман још није готов и да настави да лежи мирно у кревету жмурећи. Да би било могуће за њу остварити оно што је следило, повезивање са Творцем, морао сам је уздићи на још виши вибраторни и духовни ниво од оног већ високог нивоа на коме се тренутно налазила, а на који сам је уздигао својим управо завршеним третманом. Док сам јој доводио разне духовне вибрације у којима је уживала и дизао је у више сфере свести, радознало сам пратио шта ће уследити и зашто Бог у овом моменту тражи контакт са њом. Шта је то тако важно требало да буде, пошто су ретки они које Бог позива себи.
Видео сам како јој се док се вибраторно уздизала полако формирао широки енергетски канал изнад њене главе који је кретао од њеног темена и дизао се далеко у Универзум. Пошто је на паранормално виђење веома сензитивна, рекла је да и она види тај канал и да је осећај предиван у целом њеном бићу. У једном тренутку када се енергетски канал потпуно формирао и нестајао његов завршетак негде у дубини свемира, приметио сам мноштво ситних енергија око њене главе. Биле су жућкасте и у облику упаљених малих свећа које горе слабим пламичцима, а сваки тај пламичак је имао око себе мали сферни ореол. Мене су у томе тренутку те упаљене свеће из несхватљивог разлога асоцирале на коверте са писмима, иако томе нису биле нити налик. Добио сам информацију, то су њене молитве. Стварале су утисак као да су мала жива бића. Изненадила ме је њихова веома велика бројност и то што су изгледале младо и свеже, па сам закључио да су то молитве које су скоро изговорене.
Молитве су као птичице улетале у управо успостављени канал и одлазиле њиме високо у Универзум. Претпостављао сам да иду директно до Бога. Питао сам је како се осећа овог тренутка и да ли види то што и ја видим и описао јој шта видим. Рекла је да се осећа и даље неописиво лепо, али да она ништа не види од онога што сам јој предочио осим енергетског канала који стоји изнад њене главе. Додала је још да се задњих недељу дана непрекидно и здушно молила сваки дан да будући догађаји прођу добро и срећно. Тада ми је било јасно откуд толико мноштво ситних молитви око њене главе и потврдила се моја претпоставка зашто делују свеже и младо.
Прекинули смо разговор и наставио сам да пратим путању молитви. Улетале су редом непрекидно по више њих истовремено у формирани канал на његовом почетку изнад њеног темена. Оне које би ушле великом брзином, сукцесивно једна за другом, су летеле у вис кроз неизмерно дуги канал до самог његовога краја. Али на крају канала нисам видео Бога, како сам очекивао, мислећи да молитве ка Њему, него сам спознао да је то средиште Универзума, а да је Бог у бескрају свуда около и само неми посматрач који је изван и изнад Универзума и свега што постоји. Бог је у непрекидном блаженству и нема потребу ништа да ради, па зато ни не одговара на ничије молитве, али непрекидно излива своју бескрајну љубав и милост на сва жива створења, а посебно на људе и посебно на оне који Му се моле или мисле на Њега. Проблем је што готово нико не зна, нити прихвата, нити мари за Бога, Његову љубав и милост, него су опчињени и окупирани теретом материјалног света. Шта више, људи се упорно опиру да приме на себе Божанске изливе љубави и доброте. Мајчине молитве су заправо омогућиле да Божија љубав и милост допре до ње и она буде привучена Богу. Тада сам схватио, није њу Бог позвао себи како сам прво стекао утисак. Сви смо ми већ у Богу и Бог је у нама ми смо са Богом једно нераскидиво биће и Бог непрекидно исијава своју љубав по свима, али нико Му се не одазива, нит примећује, нити прихвата Његову љубав, нити размишља о њему.
Јунакиња овог текста је својим чистим срцем, искреним молитвама и уз моју духовну помоћ успела довољно да се отвори, уздигне на виши духовни ниво и препусти Божанској милости и тако себе ослободи од терета материјалног света и осети Божанску љубав и милост. То је произвело у њој блажени осећај који је описала као: „осећај неописиве лепоте“.
По излетању из канала молите су се разлетале у висину и ширину и распадале у ситне делиће, што ме је подсећало на веома ситне енергетске листиће. Распрснуте попут бачених конфета, летеле су у висину ношене инерцијом и шириле се тако да су се удаљавале једна од друге, али и брзо успоравале, јер су сада очито остале без енергије која их је носила кроз канал. Затим су на тренутак застајале у месту, па полако почињале да падају доле веома широко око канала, као лагано вучене гравитацијом назад. Подсећале су на јесење лишће које опада око високог дебла дрвета. Док су се спуштале око спољне стране канала све су више успоравале и шириле се у простор. Наглашено ми је да је веома важно што успоравају и што се шире. Када су лебдећи полако поново стигле на раван са које су кренуле, у висину главе и тела свог пошиљаоца, биле су у истом броју али нису биле згуснуте и нестрпљиво ускомешане око главе у облику роја, као пре него што су ушле у канал, него ретке, широко расуте и мирне, непомичне. Чиниле су огроман круг километрима у пречнику у ком средишту је била особа која их је створила.
Схватио сам да је из оваквих менталних слика, молитви и других, као и свакодневних мисли, посебно оних које се често понављају, испуњен етар и да се поновним њиховим сједињавањем, згушњавањем и укрупњавањем стварају будући догађаји и ситуације, који се крећу у свој центар, према пошиљаоцу. На ове догађаје креиране мислима и који се особи полако примичу ништа не може утицати, нити их изменити, него једино сам пошиљалац и то само новим, друкчијим, јачим и бројнијим мислима или молитвама друкчијег садржаја.
Самоспознајом ми је тада додатно појашњено:
1. Кроз овај процес, реализације, не пролазе само наше молитве, него и обичне жеље и све остале мисли. Све што ми помислимо Универзум креће одмах да реализује на приказан начин само ако довољно верујемо да ћемо добити то.
2. Универзуму није битно да ли је молитва, жеља или обична мисао, него колико има вере и љубави у њој и колико се често и снажно емитује. Што је љубав у човеку јача и жеља већа да му се нешто догоди, то ће брже бити привучено у његов живот.
3. Када се плашимо, молимо, желимо и мислимо да нам се нешто лоше не деси истим поступком стварамо и привлачимо то што не желимо. Што је страх у човеку јачи док размишља о ономе што не жели да му се догоди, то више привлачи то што га плаши.
4. Да би дошло до нас оно за шта се молимо или шта јако желимо, морамо се непрекидно молити док то не стигне до нас. Ако престанемо да се молимо, етар почиње да се згушњава и формира догађаје који су у складу са нашим новим размишљањем.
5. На исти начин нам Универзум доноси и све оно што не желимо да нам се деси или се молимо да нам се не деси. На пример, ако се неко моли стрепећи тако да каже, само да се операција не закомпликује, то ће на описани начин довести до тога да се операција закомпликује. Потребно је мислити, желети и молити са љубављу и речима, само да операција прође добро и Универзум ће довести до таквог исхода.
6. Универзум је нешто као велика Божанска машина која одговара на наше мисли. Бог је Величанствени Творац свега, Он нас неизмерно воли, својом љубављу нас мами и привлачи у Свој рајски загрљај. Бог нас својом љубављу и милошћу храбри, снажи и надахњује да са љубављу, вером и радошћу волимо, мислимо, желимо и молимо. А то о чему мислимо универзум нам непогрешиво даје. Ко нема веру и љубав према ономе што жели, он се плаши и верује у оно што не жели. Увек сваком човеку бива испоручено оно о чему мисли, било то оно што воли или оно чега се боји.
7. Бог је по својој природи стваралац, један једини и највећи. Створио је универзум и у њему све видљиво и невидљиво, створио је и нас. Ми смо божија деца, створио нас је по своме лику, тако да смо и ми ствараоци, јер деца ствараоца могу бити једино ствараоци. Ми нашим креативним мислима стварамо нашу судбину и зато не постоје нити најмање случајности у нашим животима. Ко живи тај и мисли, ко мисли, мислима креира ситуације и догађаје у свом животу. Значи мора се креирати властита судбина хтели ми то тако или не. Није наш избор у томе да ли морамо креирати наш живот или не морамо, јер неминовно морамо. Избор нам је у томе да ли ћемо стварати наше будуће догађаје из страха, сумње и зла удаљавајући се од Бога и тако патити или ћемо стварати нашу будућност са љубављу, вером и добротом враћајући се Богу и радосно уживати. Избор је само на нама!
Ја сам одавно изабрао Бога, а Ви шта бирате?
Појашњено ми је да све молитве које је ова особа изговорила не би биле реализоване због њене слабе вере. Молитве су јој биле веома снажне, и многобројне, са чистим срцем и великом чежњом изговорене, што је све за дивљење, али особа која их је изговарала није имала довољну веру нити у себе нити у Бога, па самим тим нити у своју будућу судбину. Без те вере њене молитве нису могле описаним „каналом“ да се уздигну увис. Да нисам успоставио канал којим су оне стигле у центар Универзума – изворну тачку креације или ОМ тачку, оне би једно време боравиле око главе особе која их је изговорила и временом би се дезинтегрисале. Вера се у овоме случају може описати као погонско гориво или још лепше да кажем, крила која носе мисли у рализацију.
Доказ да особа која их је изговарала није имала веру је тај да је била под великим стресом, узнемирена и оптерећена бригом, страхом, очајем, стрепњом, нестрпљењем и осталим, па ме је зато и позвала да јој помогнем и одрадим третман са којим ћу отклонити нагомилана негативна осећања. Док се молила она је сумњала, бојала се и стрепела да не буде друкчије од оног што прижељкује. Ко чврсто верује да ће се остварити оно што моли, мора имати и чврсту веру у Бога и себе. Такав човек је сигуран, пун мира, љубави, задовољства, па спокојно чека реализацију својих молитви срећан као да се све то већ остварило.
Да је имала довољно вере у себе и Бога, она би се молила са миром, спокојна и безбрижна, не би била под стресом, за мојим третманом тада не би имала ни најмање потребе, а молитве би јој се реализовале и без моје помоћи.
Разговор пре сеансе и током сеансе и сама енергетска деловања током сеансе, не само да су у њој отклонили сва негативна осећања која је скупљала у себи, него су у њој покренуле и позитивна осећања и створиле осећај сигурности и вере.
Наравно да ја пре третмана нисам ни знао ни слутио да се она толико много и страсно молила и да су јој све молитве биле немоћне. Ипак, њена велика љубав према свом детету у њој је створила и велику наду, срчаност, очајање и упорност, па током изговарања молитве јој нису остале непримећене од Универзума.
Колико су жеље и молитве ове особе биле моћне и мене је веома изненадило, јер су довеле до малог чуда. Дошло је до низа крајње неочекиваних околности за које нико није ни слутио да се могу десити и све у корист њене драге девојчице и ње.
Органе за трансплантацију није лако пронаћи пошто постоји мали број донатора органа због чега се дуго чека на такве операције, све док се не појави одговарајући орган. Нарочити је проблем када је упитању трансплатација дечијих органа, јер деце донатора готово и да нема. Поред тога додатно све компликује то што донирани орган мора поседовати и одређену подударност како би га нови организам прихватио, тако да не би био одбачен од организма као страно тело. Проблем код трансплантације органа код деце није само тај, што је јако тешко наћи дечије органе, него орган мора бити одређене величине, што значи да није битно само да је донатор дете него мора бити и дете одређеног узраста, да има одговарајућу подударност и здрав одговарајући орган. Све ово је крајње тешко пронаћи. Зато су хирурзи приморани да код трансплантације јетре за децу узимају део јетре од одрасле особе са одговарајућом подударношћу и повезују тај део на место где су одстранили малу јетру детета која више не врши своју функцију. Овакав захват носи велике ризике и има недостатке. Један део од великог органа требало је да се детаљно повеже у новом телу, срасте у организму са околним органима, изгради се у цео орган и да преузме функцију целог органа. На крају није добро нити то што се у млади организам ставља старији орган који има старију структуру и знатно краћи век трајања од организма у коме се нађе.
Епилог је изгледао овако: пре операције доктори су урадили сва потребна испитивања мајчине јетре и утврдили да тај орган одговара и неће бити одбачен од организма девојчице након трансплантације. Ипак, приликом операције када су доктори отворили мајчино тело и визуелно прегледали јетру, утврдили су да, упркос свим ранијим добрим анализама, јетра ипак не одговара из неког разлога за организам девојчице, тако да је даљи ток операције прекинут.
Након буђења мајци су доктори све објаснили и она и њен супруг су то веома тешко примили, јер је то значило продужење патње њихове породице, пошто је живот њиховог детета и даље био угрожен и зависио од веома малих изгледа да се нађе приближно одговарајући орган за спас њеног живота.
Међутим, кроз само неколико дана док се мајка лежећи опорављала од операције, јављено им је да доведу девојчицу на хитну операцију. Неочекивано се појавила дечија јетра одговарајуће величине и подударности која одговара њиховој ћерци. Операција је прошла успешно, организам детета је прихватио нови орган који је почео добро да обавља своју функцију.
Сви су коначно одахнули пресрећни, јер да ће све овако савршено проћи нико није ни помишљао да се може десити. Девојчица је правим чудом добила потпуно одговарајући орган и сада је жива и здрава, весела и сваким даном несметано расте и развија се.
Веома је важно и то што су се поравнали велики кармички дугови између мајке и ћерке и да је тиме дошло до значајног поравнања лоших кармичких сила и тако се створио услов за срећу и спокој у овој породици.
Закључак
Неко би можда погрешно закључио да је операција мајке била непотребна и да се она изложила сувишном ризику на операционом столу и мукама током и после операције док јој рана није зарасла. Међутим, вратимо се на почетак ове приче, јер прича почиње са кармичком везаношћу мајке и ћерке, да је мајка своју кћерку напустила у претходном животу и да је у овом животу потребно да јој покаже огромну љубав и да се жртвује за њу. Оно што је требала да учини за ћерку у претходном животу, а није учинила, она је то надокнадила сада у овом животу својим одлучним пристанком на операцију и тако угрози своје здравље да би помогла свом детету.
Највеће чудо и јесте у томе што је и мајка оперисана, трпела и ризиковала, а није сносила трајне последице, јер је њен орган остао недирнут, а ћерка је добила идеалан орган који од своје мајке није могла добити чак и да је мајчина јетра одговарала.
Прича нам потврђује колико је наша молитва моћна, поготово ако се молимо са љубављу и вером у Бога. Зна се да је молитва мајке за своје дете најјача, јер је и љубав између мајке и детета најјача, а љубав молитви даје снагу, док јој вера даје крила. Једино љубав човека према Богу која је најчистија љубав може засенити снагу и чистоту мајчинске љубави. Требамо шта више, сваког и све волети и стално се молити Богу или барем мислити на Бога. Када се снажно и исправно молимо и размишљамо о Богу, тада буквално покрећемо универзум који одговара на наше жеље.
Подсећам на почетак овог текста са објашњењем мојих паранормалних виђења, да читалац не схвати буквално моје виђење испуњења молитви. То што сам ја том приликом видео молитвице у облику писма са крилима, конфете, канал и остало, знам да није такво у стварности, мени је из неког разлога само тако, сликовито приказано, вероватно да бих лакше схватио или јасније видео. Важно је да сам ја виђено правилно схватио и објаснио у овом тексту.